Večiti, hitno pod hladan tuš

 

Tresla se gora, rodio se prosek. Otprilike tako bi mogao da se opiše kvalitet, kao i konačan rezulat (1:1) 168. večitog derbija.

Po bod, dakle, i Zvezdi i Partizanu - kao najpravedniji ishod. Moralni pobednik i svakako zadovoljnija ekipa su crveno - beli. Jer, zadržana je prednost od sedam bodova na tabeli u odnosu na najljućeg rivala. Crno - beli su propustili priliku da uhvate priključak za Crvenom zvezdom. Mada, realno, za pobedu nad crveno - belima nisu u ovom momentu potkovani.

Iskreno, bilo je tu i dobitaka i gubitaka na obe strane. Partizan nije slavio i to je, šta god mnogi govorili, ipak neuspeh, propuštena velika šansa. Sad je bio trenutak da “parni valjak” priđe najvećem protivniku i učini tru za šamionskom krunom u Superligi zanimljivijom. 

Gledajući razložno na kvalitet domaćeg šampionata i koliko Crena zvezda ima bolji tim od svih, pa i od Partizana, sedam bodova viška je kao planina. Bez obzira šta pričao trener crno - belih. Reče Gordan Petrić posle derbija “Ne verujem da je titula u već u Zvezdinim rukama”. Pa, možda (još) nije u obe ruke, ali sa jednom je crveno - beli čvrsto drže.

Ono što je dobro kod Parizana, jeste da se ekipa podigla, posle turbulentog perioda, ispala iz kvalifikacija za Ligu Evrope, menjala trenera... To dokazuje rezultat u derbiju. Sa druge strane, ponovićemo, bio je čas da se obori na pleća Zvezda, ali, ovo je, očigledno, vrhunac mogućnosti crno - belih u odnosu na večitog rivala. 

Šta bi bilo kad bi bilo je prazna floskula, ali istina je da bi Partizan mogao više u slučaju da Dijabate pratično sam ne vuče “parni valjak”. On igra, ali i voli da se igra, pa se često i zaigra. Uz to, da je Rikardo na nekom pređašnjem nivou, svakako bi Zvezda više patila. Ovako, ostaje utisak da on igra na mahove, sa radijusom kretanja kao šestar. To, inače, traje od početka sezoe. 

I ostaje pitanje zašto Gomeš pretrči gotovo u svakom meču jedino više od golmana... Nathov žar se gasi kako ide vreme, ali, eto, spasao je sa “kreča” svoju ekipu. Pa ipak, neku ozbiljniju utakmicu celu ne može da odigra.

Što se tiče Zvezde, tačno je da je ispustila pobedu. Povela je na vreme golčinom Osmana Bukarija i uz svakako jači tim u odnosu na Partizan, trebalo je da sačuva tri boda. Trenutak nepažnje i neoprezan start nad Živkovićem Aleksandra Kataija bio je presudan da se “aktivira” VAR i “svevideći ekran” servirao je iznenađaujuće dobrom sudiji Mitiću da pokaže na belu tačku. 

A, zašto Zvezda nije pobedila, to je jasno. Duo od koga se očekuje da uvek pokaže najviše, prikazao je gotovo ništa. Mirko Ivanić izgledao je kao da se ne nalazi na utakmici i ovo mu je bio verovatno najslabiji meč u dresu Zvezde. Za nijansu bolji bi je Katai, i to prevashodno jer se duže zadržao na terenu i imao više lopte u nogama, ali broj grešaka, netačnih pasova, loših šuteva, učinio je i od Zvezdinog Magika tanku priču.

Suma sumarum, ekipa Miloša Milojevića je zadovoljnija. Tu nema dileme. Bez obzira što je protivnik bio zreo za “otpis”, bod se može ipak okarakterisati kao ispunjenje cilja. E, sad, trebalo bi što pre podići udarni dvojac iz letargije, ai i fizički oporaviti, jer u četrvrtak od 21 sat na “Marakanu” stiže Monako, u okviru meča prvog kola Lige Evrope. Protiv “kneževa” Zvezda mora bolje...

To važi i za Partizan. Crno - beli moraju da porade na igri, kao i fizičkoj spremi, iako za šest dana gostuju najlakšem rivalu u grupnoj fazi Lige Konferencija - ekipi Slovačkog. Mnogi nisu ni čuli za taj klub, a umeo li su crno - beli neprijatno da iznenade u skorijoj istoriji protiv autsajdera...

Dakle, večiti, hitno pod hladan tuš!